Andrijana

четвртак, 25. март 2010.

"Ијууу, господине Крешо- МаГАДаскар, јер тамо магарци носе даске!- цитат из Луткомендије, некада омиљене луткарске серије за децу

Данас сам опет шврљала по нету. Има дана када ме ухвати носталгија ѕа неким старим временима, којих се тек ко кроз маглу сећам. Па листам странице не би ли ме оне подсетиле, не би ли ми макар на тренутак освежиле та давно заборављена осећања. Тада најрадије слушам дечију муѕику или гледам старе цртане филмове. Ређају се Коцкица, Ципелићи, Евокси, стари Меце Добрићи, Блуфонци... Присетим се Дечије телевизије. Која је то уживанција била! Ту су и не баш толико заборављени вук Вучко, Витез Која... Па еуфорија док слушам "С оне стране дуге".
Листала тако странице, понајчешће youtube и одједном, док сам гледала један од омиљених ми цртаћа, с леве стране монитора приметих наслов: "Луткомендија 3". Хм... Чудно... Прилично непознато... Дај да видим шта је то... Клик на линк и- ИЗНЕНАЂЕЊЕ!!! Још једна врло драга ствар из детињства! Можда и најдража! Годинама сам је тражила, не знајући како се зове.
Шта је, у ствари, Луткомендија? То је, по мени, једна од најквалитетнијих емисија за децу икада напављених на нашим просторима. Луткарско позориште са сијасет интересантних и надасве смешних ликова. И не баш само за децу. Камила која се заљубљује у орла, а онда му пева: "О, зашто немаш четири ноге, па да ѕаједно ходамо по свету... Да обиђемо целу планету и видимо лепоте многе...", мрави и њихов оркестар, затим Арапин који хоће кући, али не може јер камила жели да остане поред орла, па зец, затим мени омиљени лисац писац са наочарама, па сова Јулка, пацов Крешимир...
Сећам се да су ми, поред лисца, омиљени ликови били зец и орао. Тако сам им смислила песму. Неке комшије можда и памте оно моје певушење: "Каја, Зека и Коња иду на Сиње море..." Ако памте то, онда сигурно знају да сам ја лопов од малена! Скоро све речи сам уѕела од старе успаванке коју су неки учили у школици, а ја је знам од како знам за себе- "Ветар Маестрал".
Чудно како од Маестрала и Луткомендије до скоро на нету није било ни трага, ни гласа. На тјубу постоји само један снимак "Маестрала"- неко дете певуши прве две строфе. Снимци Луткомендије су се појавили тек пре десетак дана.
Покушавам да нађем што више података о самом снимању ове серије, али не успевам да нађем баш ниједан, осим тога да је серија снимана у Новом Саду. Негде сам наишла и на податак, који није сасвим сигурно тачан, да је прва епизода снимљена давне 1983. Баш у години када сам ја угледала светлост дана :)
И тако- ми растемо, старимо, а све оно што видимо, чујемо, осетимо, некада остане иза нас. Вреди се замислити и сетити се. Вреди и поклонити по који тренутак тим старим стварима. Ми смо уз њих одрастали, оне су нам давале смернице. Давале су нам осмехе, улепшавале дане, или бар чиниле да нам време брже прође, а њих саме време никада није прегазило. Доказ- памтимо их, макар само кроз сан :) Некад заборавимо имена, некад понеки лик, али ту је увек неко да нас на њих подсети. Онда се врати она стара магија. Опет се смејемо старим стварима, опет смо некако срећнији :)

1 коментар :

  1. Tamo gde stoje reakcije, fali samo još i nostalgicno, jer ova tema bas to budi...
    Prava je steta sto su danasnja deca uskracena za ovakve emisije.

    ОдговориИзбриши